Sve biljke za svoj rast i razvoj zahtevaju određene količine lako pristupačnih hraniva. Zato je đubrenje važna mera nege travnjaka. Biljna hraniva koja se nalaze u zemljištu su najčešće nedovoljna za intenzivno rastenje i razvoj. Tome doprinosi i redovno košenje, ispiranje hranljivih elemenata u dublje slojeve zemljišta, prelazak biljnih hraniva u teže pristupačna jedinjenja…
Razlikujemo 2 tipa đubrenja, osnovno i dopunsko.
Osnovno primenjujemo pre zasnivanje travnjaka i njime unosimo kako organska, tako i mineralna đubriva. Svrha njihovog unošenja je da obezbedimo biljkama hraniva za neki duži period. U okviru osnovnog đubrenja možemo navesti i meliorativno đubrenje koje nam služi da popravimo određene loše karakteristike zemljišta.
Dopunsko đubrenje može biti startno, prihranjivanje i predzimsko.
- Startno, samo ime kaže, primenjuje se u startu i ima ulogu da pruzi biljkama hraniva u periodu klijanja i nicanja ili na početku vegetacije. Jako je bitno da seme ne dolazi u direktan dodir sa đubrivom kako mlade biljke ne bi doživele „solni udar“ i osušile se.
- Prihranjivanje predstavlja dodavanje neophodnih lakopristupačnih hraniva biljkama tokom vegetacije. Ono može da se izvede rasturanjem granulisanih hraniva, folijarno tj. prskanjem rastvorom mineralnih hraniva i fertigacijom putem sistema za navodnjavanje.
- Predzimsko đubrenje, kao što samo ime kaže, predstavlja đubrenje pred kraj vegetacije i ima za cilj podizanje otpornosti travnjaka na uslove tokom zime.
Svrha prihranjivanja jeste dodavanje neophodnih elemenata u preporučenim količinama i u odgovarajuće vreme da bi održali željeni kvalitet i zdravlje trave.
Koji elementi su potrebni vašoj travi?
Više elemenata je neophodno za rast i razvoj trave a najvažniji su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K) i oni se najčešće dodaju kao hraniva jer ih biljke najviše i koriste.
Azot (N) podstiče rast lisne mase i podstiče zelenu boju trave. Kada je zemljište dobro obezbeđeno azotom formira se bujan i zelen busen trave. Lako se ispira iz zemljišta a pošto je biljkama najpotrebniji na početku vegetacije, prihrana azotom se vrši u proleće. Stepen iskorišćenosti azotnih hraniva je relativno mali, oko 50% datih količina azota se usvoji od biljka, a oko 50% se gubi ispiranjem.
Fosfor (P) ima uticaj na razvoj dobrog korenovog sistema. Dobar i zdrav koren omogućava pravovremeno kretanje vegetacije i dobar porast biljaka. Slabo se kreće u zemljištu i zato se prihrana fosforom vrši u jesen.
Kalijum (K) stimuliše rast i bolje prezimljavanje tokom zime. Poboljšava opšte zdravstveno stanje biljaka trave, pojačava bokorenje i gustinu travnjaka i čini je otpornijom na stresne uslove sredine. Kalijum se kao i fosfor slabo kreće u zemljištu pa se prihrana ovim elementom takođe vrši u jesen.
Kakva đubriva postoje?
Đubriva mogu da se, prema poreklu, podele na dve osnovne grupe, organska i neorganska (mineralna).
Organska đubriva su đubriva biljnog i životinjskog porekla. Koriste se pri zasnivanju travnjaka u cilju poboljšanja osobina zemljišta. Organska đubriva su stajnjak, treset, kompost, glistenjak.
Mineralna đubriva su proizvedena industrijskim putem. Mogu biti čvrsta i tečna. Imaju veći značaj nakon zasnivanja travnjaka. Mogu biti prosta – kada sadrže jedan element i kompleksna – kada sadrže više elemenata. Koje ćemo koristiti zavisi od godišnjeg doba i potreba biljaka.
Kada se đubri travnjak
Prvo đubrenje travnjaka (startno đubrenje) Počinje pred početak vegetacije, u februaru – martu mesecu, odmah posle prvog košenja i to đubrivom sa najmanje 20% azota. Startno đubrenje će podstaći bokorenje, koje je intenzivno u ovom periodu, što ima direktan uticaj na gustinu travnjaka i razvoj lisne mase.
Drugo đubrenje (prva prihrana) Obavlja se krajem maja i junu (s ujednačenim NPK sastavom), kako bi se trava pripremila za period visokih letnjih temperatura.
Treće đubrenje (druga prihrana) Izvodi se u jesen, eventualno krajem leta (septembr ili početak oktobra), fosfornim i kalijumovim đubriva. Nikako ne koristiti azotna đubriva u ovo vreme da ne bi nepotrebno podsticali travu na rast u periodu pripreme za mirovanje. Prihrana travnjaka azotnim đubrivima se završava krajem avgusta.
Na šta još obratiti pažnju?
Pre đubrenja poželjna je kiša ili navodnjavanje. Treba izbegavati primenu mineralnih đubriva po suvom vremenu, vlažnoj travi (đubrivo se lepi za list i oštećuje ga), visokim temperaturama i vetrovitom vremenu. Ako se ne očekuje kiša dva dana nakon đubrenja, treba obaviti obilno zalivanje da bi se đubrivo unelo u zemljište.
Pri primeni, mineralna đubriva je potrebno rasporediti što ravnomernije kako ne bi došlo do oštečenja trave u vidu ožegotina i pojave ćelavih mesta. Nakon đubrenja trava brzo raste, posebno u kasno proleće i leto. Zato se mora planirati češće košenje travnjaka.
